Бацачица чекића Аманда Бингсон: "200 фунти и шутирање"
Садржај
Amanda Bingson je olimpijska atletičarka koja obara rekord, ali je to bila njena gola fotografija na naslovnoj strani ЕСПН МагазинProblem sa telom koji ju je pretvorio u ime domaćina. Бацач чекића са 210 килограма се не опрашта о свом телу-и жели да докаже да „спортисти долазе у свим облицима и величинама“. (Погледајте још запањујућих фотографија и инспиративних цитата о сликама тела из остатка жена представљених у издању).
Седели смо са 25-годишњакињом која је стварала наслове како бисмо сазнали како је скинути се гола за гомилу странаца, како се осећа као нова шампионка покрета позитивног на тело и њену фитнес мантру. (Упозорење о спојлеру: То је "Изгледајте добро, осећајте се добро, бацајте добро." Колико је то сјајно ?!)
Облик: Каква је била ваша почетна реакција на то што сте замољени да позирате голи? И како је онда било заправо бити на сету?
Аманда Бингсон (АБ): Moja prva reakcija je bila 'Svi me lažete. Ово није прави живот. ' Zapravo je bilo zabavno raditi to. Било је супер. Svi su mi učinili da se osećam zaista prijatno. Uvek postoji ta nervoza kada se izlažeš... uvek će biti nekog odbijanja i negativnog odgovora, ali način na koji je sve ispalo me je preteralo. Испало је тако лепо и невероватно.
Облик:Vaša telesna poruka imala je zaista snažan uticaj. Da li ste uopšte bili iznenađeni odgovorom?
АБ: Мислим да је сјајно што се то објављује. Да ли сам икада помислио да ћу то бити ја? Апсолутно не. На атлетском терену не добијамо признање. Niko zapravo ne zna šta postižemo. Зато је имати овакву изложеност запањујуће. Још увек нисам навикао на то и нисам сигуран да ли ћу икада бити. Ја сам тако мали град! Ali mislim da je sjajno. Ако ме девојка може видети и рећи 'Има 200 фунти, спортска и шутирајућа, а можда и ја то могу',онда је то супер.
Облик: Шта је било најбоље што је до сада изашло из све пажње?
АБ: Најбоље је само извести свој спорт и свој догађај. Pomoglo je mnogim ljudima da se otvore oči na činjenicu da postoje svetovi koji se razlikuju od onoga što vidimo na društvenim medijima. Не уклапају се сви у типичан калуп који видимо у друштву. Трацк анд фиелд се толико разликује од онога што обично видимо у часопису.
Облик: У вашем ESPN intervjuu, govorili ste o tome da vas kao klinca nazivaju debelim i da ste izbačeni iz vašeg odbojkaškog tima. Како је то утицало на вас и утицало на ваш приступ поверењу у тело?
АБ: Искрено, некако ми је драго што се све то догодило. То ме је учинило особом каква сам данас и учинило ме снажним и сигурним у своје тело. Рекли су ми да сам превелик за одбојку и да ме не желе у тиму. Morao sam da imam određeni tip tela i težinu pa sam rekao: 'Ne. Naći ću nešto drugo što odgovara mom tipu tela.' И тако сам пронашао атлетику. Da me nikada ranije nisu zvali debelim verovatno ne bismo vodili ovaj razgovor i ne bih se bavio bacanjem kladiva. Ali definitivno me je naučilo da je biti drugačiji u redu.
Облик: Како сте се први пут бавили бацањем чекића?
АБ:У средњој школи, један од мојих пријатеља из бенда је тренирао и рекао ми је да то треба да урадим јер сам тражио нови спорт. Nisam bio baš dobar u bacanju kugle i disku kada sam prvi put počeo, ali ovaj zaista sladak momak, Ben Džejkobs, koji sada zapravo igra za NFL, izašao je da vežba sa skinutom majicom pa sam mislio da ću ostati tu . Ali prvi put sam se upoznao sa bacanjem kladiva na koledžu kada me je trener naterao da ga uzmem. Бацање чекићем је у основи хитац на жицу. Тежи четири килограма-отприлике колико и галон млека. Вртиш се и онда пустиш. Био сам прилично добар ... и још увек то радим!
Облик: Како је бити део спорта који је донедавно био ограничен на мушкарце на олимпијском нивоу?
АБ: Mislim da je super. Nismo stigli na globalnu skalu sve do ranih 2000-ih – tada smo konačno mogli da se takmičimo na nacionalnom nivou – tako da sa ženskim čekićem i dalje postavljamo svetske rekorde. Raste i ljudi se sve više bave time i svake godine obaramo rekorde jer je tako nov.
Облик: Kakav je trening u pripremi za takmičenje?
AB: Ono što izdvaja bacanje kladiva je to što za razliku od većine drugih sportova, gde morate da radite na opštoj kondiciji i snazi, naš najveći trening je zapravo bacanje. Samo tako ćeš postati jači. То је врло специфична врста обуке. Имамо нешто што се зове снага чекића, где ћемо тренирати са тежином од 20 килограма или чекићем од 16 килограма и покушавати да повећамо нашу специфичну снагу, а не укупну снагу.
Облик: Ti si samoproglašeni zavisnik od proteina. Како за вас изгледа дан оброка?
АБ:Будући да је бацање чекића такав спорт заснован на снази, све је у протеинима. Скоро све што једем је црвено месо и пилетина. Кад се пробудим, добићу омлет од шест јаја-два цела јаја и четири беланца са шаком шампињона, луком, паприком и спанаћем. Обично уз то узмем мало воћа и пар комада тоста, заједно са око седам шољица кафе. Треба ми много да се пробудим ујутру! После праксе, узећу протеински шејк са око 40 грама протеина, затим протеинску плочицу за ужину. Zatim ću nekoliko sati kasnije ručati, što je obično ogromna salata sa punim pilećim prsima i užina poput goveđeg mesa. Толико је протеина стално! Za večeru obično imam osam do 12 unci odreska, a zatim, u zavisnosti od raspoloženja, malo brokolija ili pečeni krompir. Onda ću popiti proteinski šejk posle večere i još jedan pre spavanja. Трудим се да уносим између 175 грама протеина дневно. То је оно што ми у основи треба да обновим мишиће који се стално руше. Ponekad pucam za oko 200 grama. Превише протеина вам никада не може нашкодити-само ће се испрати из мог система!
Облик: Имате ли фитнес мантру или филозофију?
АБ:Изгледајте добро, осећајте се добро, бацајте добро. Ако изгледам добро, осећаћу се самопоуздано, а онда ћу бити сјајан. Све је у самопоуздању и самопоштовању. Dakle, pre nego što odem na takmičenje, našminkaću se i staviti neke iskrice u kosu jer želim da izgledam dobro za sebe. Одрасла сам у Лас Вегасу, па сам одувек волела да изгледам лепо, да будем девојка и да се облачим. Polako sam video svoje konkurente kako malo više pojačavaju svoju igru šminkanja i stavljaju malo rumenila!
Већ неко време постоји идеја да ако сте спортиста и жена морате изгледати као мушкарац. Поготово ако бацате чекић, људи мисле да морамо имати бркове! Ne. Mi smo žene! Лепи смо! Вруће нам је! Мислим да је то обесхрабрило многе жене да се баве различитим спортовима. Сада жене почињу да излазе и говоре: „Можеш да се разбијеш и да будеш најбољи спортиста на свету, а да и даље изгледаш добро у хаљини.“ И то апсолутно волим.
Овај интервју је уређен и сажет.