Фексарамин: шта је то и како делује
Садржај
Фексарамин је нова супстанца која се проучава јер благотворно делује на губитак тежине и повећану осетљивост на инсулин. Неколико студија на гојазним мишевима доказује да ова супстанца тера тело да сагорева масноће и последично доводи до губитка тежине, смањењем масне масе, без потребе за било каквом променом у исхрани.
Овај молекул, када се унесе, опонаша исте „сигнале“ који се емитују приликом једења оброка. Дакле, сигнализирањем телу да се једе нови оброк, индукује се механизам термогенезе да „створи простор“ за нове калорије које треба да се унесу, али како се оно што се уноси представља лек без калорија, овај механизам доводи до губитка тежине.
За разлику од других агонистичких супстанци из истог рецептора које су претходно развијене, лечење фексарамином ограничава његово деловање на црева, што доводи до повећања цревних пептида, што резултира здравијим цревима и смањењем системских упала.
Сви ови фактори чине фексарамин снажним кандидатом за лечење гојазности и болести повезаних са прекомерном тежином, укључујући дијабетес типа 2 и масну болест јетре.
Поред тога, такође је утврђено да фексарамин имитира неке од благотворних метаболичких ефеката бариатријске хирургије, што је врло ефикасан поступак за смањење телесне тежине, побољшавајући здравље гојазних људи. У оба случаја побољшава се осетљивост на инсулин, смањује се ниво глукозе, побољшава профил жучне киселине, смањује запаљење црева и, коначно, смањује се телесна тежина.
Будуће студије ће помоћи да се открије да ли ће фексарамин довести до нових третмана за гојазност.
Да ли ова супстанца има нежељене ефекте?
Фексарамин се још увек проучава, па стога није могуће знати да ли изазива нежељене ефекте. Међутим, за разлику од других лекова који се користе за мршављење, фексарамин делује, не упијајући се у крвоток, избегавајући одређене нежељене ефекте које узрокује већина лекова за мршављење.
Када ће се продати?
Још увек није јасно да ли ће лек ући на тржиште и када може да се пласира на тржиште, јер је још увек у фази студије, али се сматра да би, ако има добре резултате, могао да се лансира за око 1 до 6 година.