Просопагнозија - слепило које не дозвољава препознавање карактеристика
Садржај
Просопагнозија је болест која спречава препознавање црта лица, што може бити познато и као „слепило за лице“. Овај поремећај, који утиче на визуелни когнитивни систем, резултира немогућношћу памћења лица пријатеља, породице или познаника.
На овај начин, карактеристике лица не пружају било какве информације за ове људе, јер не постоји могућност повезивања лица са сваком особом. Због тога је неопходно прибегавати другим карактеристикама да бисте идентификовали пријатеље и породицу, на пример фризуру, глас, висину, додатке, одећу или држање тела.
Главни симптоми просопагнозије
Неки од главних симптома ове болести укључују:
- Немогућност препознавања црта лица;
- Потешкоће у препознавању пријатеља, породице или познаника, посебно у ситуацијама када је сусрет неочекиван;
- Тежња ка избегавању контакта очима;
- Потешкоће у праћењу серија или филмова, јер се не препознају лица ликова.
Код деце се ова болест може погрешно заменити са аутизмом, јер има тенденцију да избегава контакт очима. Поред тога, људи са овом болешћу имају тенденцију да лакше примећују и поправљају карактеристике својих пријатеља, породице и колега, на пример одећу, парфеме, шетњу или шишање.
Узроци просопагнозије
Болест која спречава препознавање црта лица може имати неколико узрока, укључујући:
- Конгенитална, има генетско порекло и особа се са овом потешкоћом носи од рођења, никада није успела да повеже лице са особом;
- Стечено, јер се касније може појавити због оштећења мозга узрокованих срчаним ударом, оштећењем мозга или можданим ударом, на пример.
Када ова болест има генетско порекло, деца показују потешкоће у препознавању блиских родитеља и чланова породице, а користећи ове информације лекар ће моћи да дијагностикује проблем извођењем тестова који процењују визуелни когнитивни систем.
С друге стране, када се ова болест стекне, њена дијагноза се обично поставља још у болници, јер настаје као резултат оштећења мозга.
Како се носити са дететом са просопагнозијом
За децу оболелу од просопагнозије постоји неколико савета који могу бити драгоцени током њиховог развоја, а који укључују:
- Залепите фотографије пријатеља и породице око куће и идентификујте све фотографије са одговарајућим именом особе (а);
- Помозите детету да повеже људе са одређеним карактеристикама као што су боја и дужина косе, одећа, држање тела, додаци, глас, парфем, између осталог;
- Замолите све наставнике да избегавају додиривање боје или шишања током првог месеца наставе, и ако је могуће, побрините се да увек носе лични предмет који их лакше идентификује, на пример наочаре, сат или минђуше;
- Замолите пријатеље и познанике да се идентификују када прилазе детету у свакодневним ситуацијама, посебно када родитељи нису присутни да би помогли у идентификацији особе;
- Уверите се да дете учествује у активностима након школе, као што су фудбал, плес, игре или друге игре, јер помажу у развијању њихове способности да препознаје и памти гласове и друге карактеристике.
Неки од ових савета могу бити корисни и за одрасле, посебно за оне који пате од просопагнозије и који још увек уче да се носе са болешћу. Не постоји лек за просопагнозију, а најбољи начин за решавање болести је коришћење техника, савета и трикова који олакшавају препознавање људи.