Уље ноћурка: за шта служи и како га користити
Садржај
Уље ноћурка, познато и као уље ноћурка, додатак је који може донијети добробити кожи, срцу и гастроинтестиналном систему због високог садржаја гама линолне киселине. Да би се појачали његови ефекти, препоручује се да се уље ноћурка конзумира заједно са малим дозама витамина Е, побољшавајући његову апсорпцију.
Ово уље се екстрахује из семена биљке Оенотхера биеннис и може се наћи у продавницама здраве хране у облику капсула или уља и треба га конзумирати према упутствима лекара или травара.
За шта је то
Уље ноћурка богато је гама линолном киселином, која се назива и омега-6, те стога има антиинфламаторна и имуно-стимулирајућа својства, а може се назначити у неколико ситуација, као што су:
- Помоћ у лечењу артеријске хипертензије;
- Смањити ниво холестерола у циркулацији;
- Спречити појаву тромбозе;
- Спречити кардиоваскуларне болести;
- Помаже у лечењу кожних проблема као што су акне, екцеми, псоријаза и дерматитис;
- Спречити губитак косе;
- Ублажити симптоме лупуса;
- Помаже у лечењу реуматоидног артритиса.
Поред тога, уље ноћурка широко користе жене с циљем ублажавања симптома ПМС-а и менопаузе, као што су колике, болови у дојкама и раздражљивост.
Како се користи
Употребу уља ноћурка треба конзумирати према упутствима лекара и може се узимати са водом или соком након оброка. Количину и време употребе овог уља одређује лекар у складу са сврхом употребе, међутим, у случају употребе у циљу смањења симптома ПМС-а, на пример, може се препоручити узимање 1 г вечери першун 60 дана, а од 61. дана, на пример, узимајте само 500 мг дневно 10 дана пре менструације.
Нежељени ефекти и контраиндикације
Обично конзумација уља ноћурка не изазива нежељене ефекте, али неки људи могу на пример пријавити главобољу, бол у стомаку, повраћање или дијареју. Ово уље је контраиндиковано људима који су алергични на биљке породице онаграцеоус, попут ноћурка, или на гама-линоленску киселину.
Поред тога, важно је обратити пажњу на употребу уља ноћурка заједно са лековима за лечење менталних болести, као што су, на пример, хлоропромазин, тиоридазин, трифлуоперазин и флуфеназин, јер може постојати повећан ризик од напада.