Редовно вежбање један је од најбољих начина за смањење ризика од озбиљног ЦОВИД-19
Садржај
- Preporuke za vežbe u SAD
- Zašto bi redovno vežbanje moglo smanjiti rizik od teškog COVID-19?
- Доња граница
- Pregled za
Лекари су годинама наглашавали важност редовног рада на побољшању општег здравља и благостања. Sada je nova studija otkrila da može čak imati i dodatni bonus: može pomoći u smanjenju rizika od teškog COVID-19.
Студија, која је објављена у Британски часопис за спортску медицину, analizirao je podatke od 48.440 odraslih osoba kojima je dijagnostikovan COVID-19 između 1. januara 2020. i 21. oktobra 2020. Istraživači su pogledali prethodno prijavljeni nivo fizičke aktivnosti pacijenta i uporedili ih sa rizikom od hospitalizacije, prijema u intenzivnu negu i smrti nakon ima dijagnozu COVID-19 (sve se smatraju indikacijama „teške“ bolesti).
Ево шта су открили: Људи којима је дијагностикован ЦОВИД-19 и који су били „стално неактивни“-што значи да су радили 10 минута или мање физичке активности недељно-имали су 1,73 пута већи ризик од пријема на интензивну негу и 2,49 пута већи ризик од умирања од вируса у поређењу са онима који су били физички активни 150 минута или више недељно. Људи који су били стално неактивни такође су имали 1,2 пута већи ризик од хоспитализације, 1,1 пута већи ризик од пријема на интензивну негу и 1,32 пута већи ризик од смрти од оних који су радили између 11 и 149 минута недељно физичке активности.
Закључак истраживача? Dosledno poštovanje smernica za fizičku aktivnost (više o njima u nastavku) snažno je povezano sa smanjenim rizikom od razvoja teškog COVID-19 kod odraslih koji su se zarazili virusom.
„Čvrsto verujemo da rezultati ove studije predstavljaju jasnu i delotvornu smernicu koju stanovništvo širom sveta može da koristi da smanji rizik od ozbiljnih ishoda COVID-19, uključujući smrt“, kaže koautor studije Robert Salis, MD, direktor stipendista sportske medicine u medicinskom centru Kaiser Permanente.
Ova studija postavlja mnoga pitanja o vašem riziku od teškog COVID-19 i koliko često vežbate – posebno ako ste radili manje od 150 minuta nedeljno. Evo šta treba da znate o vezi između fizičke aktivnosti i ozbiljnog rizika od korona virusa
Preporuke za vežbe u SAD
Референтни показатељ од 150 минута није био случајан: И центри за контролу и превенцију болести и Америчко удружење за срце препоручују Американцима да добију најмање 150 минута физичке активности умереног интензитета недељно. То може укључивати радње попут брзе шетње, вожње бицикла, играња тениса, па чак и гурања косилице.
ЦДЦ охрабрује људе да прекину вежбе током целе недеље, па чак и да вежбају мање делове током дана (грицкалице, ако желите) ако вам недостаје времена. (Povezano: Koliko je vežbanja previše?)
Zašto bi redovno vežbanje moglo smanjiti rizik od teškog COVID-19?
Nije sasvim jasno i, da budemo pošteni, studija ovo nije istražila. Међутим, лекари имају неке мисли.
Jedan je da redovno vežbanje može pomoći u smanjenju BMI osobe, kaže dr Ričard Votkins, specijalista za zarazne bolesti i profesor interne medicine na Medicinskom univerzitetu severoistočnog Ohaja. Имајући већи БМИ, а посебно онај који спада у категорију прекомјерне тежине или гојазности, повећава се ризик особе од хоспитализације и смрти од ЦОВИД-19, према ЦДЦ-у. Naravno, vežbanje može pomoći u sprečavanju gojaznosti ili dovesti do gubitka težine, kaže dr Votkins. (Имајте на уму да се расправља о тачности БМИ -а као здравствене мере.)
Ali vežbanje takođe može imati direktan uticaj na zdravlje i kapacitet pluća, kaže Rejmond Kasijari, MD, pulmolog u bolnici Sent Džozef u Orandžu, Kalifornija. „Na osnovu mog iskustva, ljudi koji redovno rade na plućima rade mnogo bolje sa skoro bilo koju vrstu respiratorne bolesti od ljudi koji to ne čine", kaže on. Зато др Цасциари охрабрује своје пацијенте да барем једном дневно "остану без даха" од физичке активности. Рутинска вежба - и тешко дисање које често долази са њом - могу вам помоћи да радите на подручјима плућа која иначе не бисте користили тако често, каже др Цасциари. "Otvara disajne puteve i, ako imate tečnost ili bilo šta što možda vreba unutra, biće izbačeno." (То је један од разлога зашто бисте, чак и ако сте поклоник тренинга снаге, требали одвојити мало времена и за кардио вјежбе. То је и разлог зашто су неки љекари објавили упуте о техникама дисања током пандемије.)
Redovno vežbanje takođe pomaže da ojačate mišiće pluća. "Ово је невероватно важно", каже др Цасциари. "Ви пуно радите дисањем и, што су ваша плућа ефикаснија, то мање раде ваши респираторни мишићи." To može biti presudno u slučaju suočavanja sa ozbiljnom bolešću kao što je COVID-19, kaže on. (Povezano: Zašto kašljete nakon stvarno teškog treninga)
Вежбање чак има директан утицај на ваш имунолошки систем, помажући да се мобилишу имунолошке ћелије у вашој крви како би се повећале шансе да ће доћи у контакт - и поразити - патогене у вашем телу.
"Дуго смо знали да се имунолошка функција побољшава редовном физичком активношћу, а они који су редовно активни имају мању учесталост, интензитет симптома и ризик од смрти од вирусних инфекција", каже др Саллис. "Осим тога, редовна физичка активност повезана је с побољшањем плућног капацитета и кардиоваскуларног и мишићног функционисања које може послужити за смањење негативних утицаја ЦОВИД-19 ако се зарази."
Доња граница
Ако постанете активни и останете активни, тело може много да помогне у борби против коронавируса. „Naša studija je sugerisala da je fizička neaktivnost najjači faktor rizika koji se može promeniti za teške ishode COVID-19“, kaže dr Salis.
И није потребно лудо вежбање да бисте успели. „Одржавање чак и основног препорученог нивоа вежбања-попут ходања 30 минута дневно, пет дана у недељи-довољно је да помогне вашем телу да се избори са разним болестима, укључујући ЦОВИД-19“, објашњава др Саллис. У ствари, неки стручњаци препоручују да будете посебно опрезни да не претјерате, посебно са интензивним или супер напорним вјежбама, јер се то може одупријети одржавању имунолошког система јаким током дуготрајног стреса.
Samo znajte ovo: iako redovno vežbanje može pomoći u smanjenju rizika od teškog COVID-19, dr Votkins ističe da je najbolja stvar koju možete da uradite da biste ostali bezbedni da nastavite da praktikujete poznate načine sprečavanja širenja COVID-19, kao što su као вакцинисање, социјално дистанцирање, ношење маски и добра хигијена руку.