Зашто занемарујемо неке спортове у којима доминирају спортисткиње до Олимпијских игара?
Садржај
Ako razmišljate o sportistkinjama koje su dominirale ciklusom vesti u protekloj godini – Roundi Rouzi, članicama ženske fudbalske reprezentacije SAD, Sereni Vilijams – ne možete poreći da nema uzbudljivijeg vremena biti žena u спорт. Али како улазимо у 2016., годину Олимпијских игара у Рију, тешко је не запитати се зашто одређене спортисткиње тек сада постају познате свету. (Упознајте олимпијске наде које морате пратити на Инстаграму.)
Осамнаестогодишња Симоне Билес је трострука светска шампионка у гимнастици, али колико сте често чули за њу или је видели? I, kad smo već kod toga, kada ste poslednji put gledali gimnastiku? Исто се може питати и за одбојку на песку.
Tokom Olimpijskih igara 2012. u Londonu, prenos uživo tima SAD koji je osvojio zlato u gimnastici bio je među najgledanijim događajima, a među prvih deset sportista sa najvećim brojem klikova na NBCOlympics.com bile su gimnastičarke Gabby Douglas i McKayla Maroney i zvezde odbojke na pesku Misty May-Trean i Jen Kessy.
Потражња постоји, али где су ти спортисти и њихови спортови током неолимпијске године? "Заробљени смо у замци у којој славимо сваке две или четири године јер се овим женским спортовима одлично иде, али онда престаје", каже др Јудитх МцДоннелл, професорка социологије и координаторка спортских студија на Универзитету Бриант.
Део проблема могао би се приписати структури самих спортова. "Они немају професионалну линију на исти начин на који то раде фудбал, кошарка и бејзбол", каже др Мари Хардин, декан Факултета за комуникације на Универзитету Пенн Стате, чије се истраживање фокусира на жене у медијима, спортско новинарство, и наслов ИКС.
Али, нажалост, питање се поново враћа на род и начин на који размишљамо о спорту као друштву.
"Толико тога што не видимо спорт у порасту у смислу популарности има везе са чињеницом да жене играју игру-ми и даље тежимо да спорт дефинишемо као мушки", каже Хардин. "Прихватамо женске спортове на Олимпијским играма из два разлога: први, они представљају САД, а када жене представљају нашу земљу, много смо више заинтересовани да заостанемо за њима и да будемо навијачи. Друго, многи спортови који су популарни у Olimpijske igre imaju ženstvene elemente, kao što su gracioznost ili fleksibilnost, i ugodnije nam je gledati žene kako ih rade."
Чак и када погледате женске спортове који су видљивији током целе године, попут тениса, ова питања остају. Uzmite Serenu Vilijams. Током њене епске године победа на терену, извештавање о Вилијамс било је подељено између стварне расправе о њеној игри и разговора о њеном лику тела, што су неки назвали мушким.
Naravno, postoje izuzeci u pokrivenosti sportistkinja i bilo bi nepravedno reći da nije došlo do rasta tokom godina. espnW je povećao prisustvo ženskog sporta na mreži, na TV-u i svojim godišnjim samitom Žene + Sport od osnivanja 2010. I, kako kaže osnivač espnW-a Laura Gentile, promenama je potrebno vreme: „Ako pogledate prolaz od Наслов ИКС 1972, било је потребно неколико деценија да то утиче на више генерација људи. " (Нејевреји мисле да живимо у новом добу за спортисткиње.)
Шта можете учинити да промовишете брже промене и видите више гимнастике у неолимпијској години (што, будимо стварни, сви желимо)?
„Progovorite ako ne vidite pokrivenost koju želite da vidite“, kaže Hardin. "Програмери, уредници и продуценти су у послу да би добили очи. Ако знају да губе публику јер не пружају довољно женских спортова, они ће одговорити."
Имате своју мисију ако одлучите да је прихватите. Ми ћемо!