Варикокела код деце и адолесцената
Садржај
Педијатријска варикокела је релативно честа и погађа око 15% мушке деце и адолесцената. До овог стања долази услед ширења вена тестиса, што доводи до акумулације крви на том месту, која је у већини случајева асимптоматска, али може проузроковати неплодност.
Овај проблем је чешћи код адолесцената него код деце, јер у пубертету повећава артеријски проток крви у тестисе, што може премашити венски капацитет, што резултира ширењем вена тестиса.
Што узрокује
Тачан узрок варикокеле није поуздано познат, али се сматра да се јавља када вентили унутар вена тестиса спречавају правилан пролазак крви, узрокујући накупљање на месту и последично ширење.
Код адолесцената се може јавити лакше због повећања артеријског крвотока, карактеристичног за пубертет, у тестисе, који може премашити венски капацитет, што резултира ширењем ових вена.
Варикокела може бити обострана, али је чешћа у левом тестису, што може имати везе са анатомским разликама тестиса, јер лева вена тестиса улази у бубрежну вену, док десна вена тестиса улази у доњу шупљу вену, ово је разлика у хидростатичком притиску и већа тенденција појаве варикокеле тамо где постоји већи притисак.
Могући знаци и симптоми
Генерално, када се варикокела догоди у адолесценцији, она је асимптоматска и ретко узрокује бол, а педијатар дијагностикује у рутинској процени. Међутим, могу се појавити неки симптоми, попут бола, нелагодности или отока.
Сперматогенеза је функција тестиса на коју варикокела највише утиче. Код адолесцената са овим стањем примећен је пад густине сперматозоида, промене у морфологији сперме и смањена покретљивост, јер варикокела доводи до повећања слободних радикала и ендокрине неравнотеже и индукује медијаторе аутоимуности који нарушавају нормалну функцију тестиса и плодност.
Како се врши лечење
Лечење је индицирано само ако варикокела изазива симптоме попут атрофије тестиса, бола или ако су анализе сперме ненормалне, што може угрозити плодност.
Можда ће бити потребно извршити операцију која се заснива на лигацији или оклузији унутрашњих сперматичних вена или микрохируршком лимфном очувању микроскопијом или лапароскопијом, што је повезано са смањењем стопе рецидива и компликација.
Још увек није познато да ли лечење варикокеле у детињству и адолесценцији промовише бољи резултат карактеристика сперме од каснијег лечења. Мониторинг адолесцената треба вршити мерењима тестиса годишње, а након адолесценције, мониторинг се може вршити тестом сперме.